Institut državne pomoći nastao je iz pravnih tekovina Evropske unije iz razloga zaštite konkurencije na tržištu, odnosno kako bi se sprečila međusobna i nekontrolisana trka država članica EU u subvencijama (subsidy race) za različite industrije i delatnosti, jer bi imućnije države uvek mogle više sredstava da opredele za konkretnu namenu. Osnovni cilj je stvaranje jednakih uslova i ravnopravnog tretmana svih učesnika na jedinstvenom tržištu Evropske unije (level playing field). Stoga je proizvoljnost i diskrecija u vezi sa dodelom javnih sredstava uvedena u pravne tokove na način da su postavljeni odgovarajući uslovi i intenziteti koji su nastali kao plod ozbiljnih ekonomskih i pravnih analiza unutrašnjeg tržišta Evropske unije i koje omogućavaju minimalni uticaj na razvoj tržišne konkurencije. Suština i smisao kontrole državne pomoći je da se utvrdi da li korisnik ili korisnici državne pomoći dobijaju državnu pomoć u skladu sa odgovarajućim pravilima, koja su koncipirana na način da takva državna pomoć ne dovodi korisnika u povoljniji položaj u odnosu na konkurente i time prekomerno narušava konkurenciju na tržištu.
Državna pomoć je svaki stvarni ili potencijalni javni rashod ili umanjeno ostvarenje javnog prihoda koju dodeljuje davalac državne pomoći u bilo kom obliku, kojom se određeni učesnik na tržištu stavlja u povoljniji položaj u odnosu na konkurente ili se daje prednost proizvodnji određene robe i/ili usluga, kojom se narušava ili postoji opasnost od narušavanja konkurencije na tržištu i utiče na trgovinu između Republike Srbije i zemalja članica Evropske unije.
Davalac državne pomoći je nadležni organ Republike Srbije, autonomne pokrajne ili jedinice lokalne samouprave, ili svako pravno lice koje upravlja i/ili raspolaže javnim sredstvima i dodeljuje državnu pomoć u bilo kom obliku.
Državna pomoć može se dodeliti korišćenjem različitih instrumenata kao što su subvencija, fiskalna olakšica, garancija data po uslovima povoljnijim od tržišnih, odricanje od dobiti i/ili dividende, otpis duga, prodaja ili korišćenje imovine u javnoj svojini po ceni nižoj od tržišne, kupovina ili korišćenje imovine po ceni višoj od tržišne od strane države i dr.
U skladu sa članom 30. Zakona o kontroli državne pomoći (“Službeni glasnik RS”, broj 73/19, u daljem tekstu: Zakon) davalac ima obavezu da prijavi državnu pomoć Komisiji za kontrolu državne pomoći (u daljem tekstu: Komisija) pre dodele radi ocene postojanja državne pomoći i njene usklađenosti sa pravilima za dodelu. Državna pomoć ne može se dodeliti pre nego što Komisija da mišljenje odnosno donese rešenje kojim se ocenjuje usklađenost sa pravilima o dodeli državne pomoći.
Za razliku od državne pomoći, pomoć male vrednosti (u daljem tekstu: de minimis pomoć) je pomoć koja nema značajan uticaj na narušavanje konkurencije na tržištu i na trgovinu između Republike Srbije i zemalja članica Evropske unije. De minimis pomoć se ne prijavljuje Komisiji, već odluku o opravdanosti dodele donosi davalac de minimis pomoći, koji obaveštava Komisiju o dodeljenoj de minimis pomoći.