U toku je izrada stranice „pitanja i odgovori“ koja će na pojednostavljen način približiti rad i nadležnosti Komisije. U međuvremenu, a s obzirom na uvećan broj upita koji nažalost sadrže pogrešne pravne pretpostavke uz izostanak konsultovanja važećih propisa, Komisija još jednom (nakon Obaveštenja od 1.12.2020. godine) koristi priliku da ukaže da:
- ne dodeljuje državnu pomoć (Komisija nije davalac državne pomoći),
- ne raspolaže budžetskim sredstvima za navedenu namenu,
- ne vrši selekciju, odnosno ne određuje niti odlučuje koji privredni subjekt će dobiti sredstva a koji ne,
- ne određuje iznos pomoći po privrednom subjektu ili projektu,
- ne dozvoljava i ne odobrava državnu pomoć, već ocenjuje usklađenost sa pravilima.
Opredeljenje, opravdanost, svrsishodnost, celishodnost u pogledu odabira konkretnog privrednog subjekta, projekta ili oblasti je u isključivoj nadležnosti davaoca (nadležni organ Republike Srbije, autonomne pokrajne ili jedinice lokalne samouprave i druga lica u skladu sa članom 4. Zakona o kontroli državne pomoći). Davalac diskreciono odlučuje da li će uopšte podržati konkretnu aktivnost i u kom obimu, ili ne.
Shodno tome, neophodno je koristiti ispravnu i zakonom propisanu terminologiju s obzirom da kolokvijalni izrazi, pojednostavljivanje i nepoznavanje materije mogu dovesti do izvođenja pogrešnih zaključaka ali i uticati na reputaciju davaoca, korisnika kao i same Komisije. U tom smislu, ističemo da Komisija:
- ne kontroliše učesnike na tržištu (ne vrši nadzor),
- ne kontroliše korisnika državne pomoći već davaoca,
- ne vodi postupak protiv korisnika već davaoca (stranka u postupku je davalac),
- ne kažnjava korisnika i druge učesnike na tržištu,
- ne kažnjava davaoca državne pomoći,
- ne nalaže upravnu meru korisniku već davaocu koji preduzima dalje korake (npr. povraćaj državne pomoći),
- ne kontroliše namensko korišćenje budžetskih sredstava u smislu člana 86. Zakona o budžetskom sistemu već isključivo u skladu sa svojim nadležnostima iz člana 10. stav 1. tačka 3) Zakona o kontroli državne pomoći tj. da li je korišćena ona vrsta državne pomoći koja je dodeljena ili ne (npr. regionalnu investicionu, za zaštitu životne sredine, istraživanje i razvoj i dr.).
Istovremeno, Komisija u skladu sa potvrđenom praksom Evropske komisije i nedvosmislenim pravnim tekovinama diskreciono odlučuje prema slobodnom uverenju na osnovu potpunog i pravilno utvrđenog činjeničnog stanja, u čemu se između ostalog ogleda njena samostalnost i nezavisnost. Kao i Evropska komisija, poseduje prioritete u radu, a u svakom trenutku može preispitati svoju odluku shodno čemu može naložiti povraćaj državne pomoći davaocu u roku od 10 godina od dana dodele.
Kontrola državne pomoći predstavlja mehanizam zaštite tržišta od ograničavanja i narušavanja konkurencije kroz državni intervencionizam, a ne oblast kaznenog prava. Uloga Komisije se sastoji u pripremi države za ulazak na jedinstveno tržište Evropske unije kroz edukaciju i disciplinovanje davaoca državne pomoći, s obzirom da se trenutkom ulaska sve ingerencije Komisije prenose na Evropsku komisiju koja će ocenjivati „usklađenost sa unutrašnjim tržištem“. Tog trenutka davaocem državne pomoći se smatra država članica a ne državni organ u smislu važećeg propisa, a eventualni povraćaj se nalaže državi, bez daljeg zadiranja u unutrašnju organizacionu strukturu države. Podsećamo, da je najveći broj povraćaja državne pomoći naložen Nemačkoj, Italiji, Španiji, Francuskoj koje poseduju kulturu kontrole (samoprocene) državne pomoći više od 30 godina i uspostavljen efikasan unutrašnji mehanizam.
Konačno, naziv organa nije Komisija za dodelu državne pomoći već Komisija za KONTROLU državne pomoći.
