Институт државне помоћи настао je из правних тековина Еврoпске уније из разлога заштите конкуренције на тржишту, односно како би се спречила међусобна и неконтролисана трка држава чланица ЕУ у субвенцијама (subsidy race) за различите индустрије и делатности, јер би имућније државе увек могле више средстава да определе за конкретну намену. Основни циљ је стварање једнаких услова и равноправног третмана свих учесника на јединственом тржишту Европске уније (level playing field). Стога је произвољност и дискреција у вези са доделом јавних средстава уведена у правне токове на начин да су постављени одговарајући услови и интензитети који су настали као плод озбиљних економских и правних анализа унутрашњег тржишта Европске уније и које омогућавају минимални утицај на развој тржишне конкуренције. Суштина и смисао контроле државне помоћи је да се утврди да ли корисник или корисници државне помоћи добијају државну помоћ у складу са одговарајућим правилима, која су конципирана на начин да таква државна помоћ не доводи корисника у повољнији положај у односу на конкуренте и тиме прекомерно нарушава конкуренцију на тржишту.
Државна помоћ је сваки стварни или потенцијални јавни расход или умањено остварење јавног прихода коју додељује давалац државне помоћи у било ком облику, којом се одређени учесник на тржишту ставља у повољнији положај у односу на конкуренте или се даје предност производњи одређене робе и/или услуга, којом се нарушава или постоји опасност од нарушавања конкуренције на тржишту и утиче на трговину између Републике Србије и земаља чланица Европске уније.
Давалац државне помоћи је надлежни орган Републике Србије, аутономне покрајне или јединице локалне самоуправе, или свако правно лице које управља и/или располаже јавним средствима и додељује државну помоћ у било ком облику.
Државна помоћ може се доделити коришћењем различитих инструмената као што су субвенција, фискална олакшица, гаранција дата по условима повољнијим од тржишних, одрицање од добити и/или дивиденде, отпис дуга, продаја или коришћење имовине у јавној својини по цени нижој од тржишне, куповина или коришћење имовине по цени вишој од тржишне од стране државе и др.
У складу са чланом 30. Зaкoнa o кoнтрoли држaвнe пoмoћи (“Службeни глaсник РС”, брoj 73/19, у даљем тексту: Закон) давалац има обавезу да пријави државну помоћ Комисији за контролу државне помоћи (у даљем тексту: Комисија) пре доделе ради оцене постојања државне помоћи и њене усклађености са правилима за доделу. Државна помоћ не може се доделити пре него што Комисија да мишљење односно донесе решење којим се оцењује усклађеност са правилима о додели државне помоћи.
За разлику од државне помоћи, помоћ мале вредности (у даљем тексту: de minimis помоћ) је помоћ која нема значајан утицај на нарушавање конкуренције на тржишту и на трговину између Републике Србије и земаља чланица Европске уније. De minimis помоћ се не пријављује Комисији, већ одлуку о оправданости доделе доноси давалац de minimis помоћи, који обавештава Комисију о додељеној de minimis помоћи.