Институт државне помоћи као део заштите конкуренције, је настао у циљу спречавања међусобне и неконтролисане трка држава чланица ЕУ у субвенцијама (subsidy race) за различите индустрије и делатности, јер би имућније државе чланице увек могле више средстава да определе за конкретну намену. Основни циљ је стварање једнаких услова и равноправног третмана свих учесника на јединственом тржишту Европске уније (level playing field). Суштина и смисао контроле државне помоћи је да се утврди да ли је конкретна мера којом се помаже корисник или корисници државне помоћи у складу са унутрашњим тржиштем Европске уније, чија провера се врши у односу на одговарајућа правила, конципирана на начин да таква државна помоћ не доводи корисника у повољнији положај у односу на конкуренте и тиме прекомерно нарушава конкуренцију на тржишту. Стога је произвољност и дискреција држава чланица ЕУ у вези са доделом јавних средстава уведена у правне токове на начин да су постављени одговарајући услови и интензитети који су настали као плод озбиљних економских и правних анализа унутрашњег тржишта Европске уније и које омогућавају минимални утицај на ограничење тржишне конкуренције.
Обавезе Републике Србије у области државне помоћи дефинисане су чланом 73. Споразума о стабилизацији и придруживању (Закон о потврђивању Споразума о стабилизацији и придруживању између Европских заједница и њихових држава чланица, са једне стране, и Републике Србије, са друге стране („Службени гласник РС – Међународни уговори“, број 83/08 – ССП), који прописује да није у складу са правилним функционисањем ССП у мери у којој може утицати на трговину између Европске заједнице и Србије:
- споразуми између предузећа, одлуке удружења предузећа и усаглашена пракса између предузећа, чији је циљ или последица спречавање, ограничавање или нарушавање конкуренције;
- злоупотреба доминантног положаја од стране једног или више предузећа на територијама Заједнице или Србије, у целини или на њиховом значајном делу;
- свака државна помоћ која нарушава или прети да наруши конкуренцију давањем предности одређеним предузећима или одређеним производима.
Такође, истим чланом ССП-а су предвиђене обавезе Републике Србије у погледу основања оперативно независног тела који ће поменуте елементе контролисати. Надлежност за контролу државне помоћи у Републици Србији је поверена Комисији за контролу државне помоћи, а по уласку у Европску унију контролу државне помоћи врши ће Европска комисија. Стога, основни задатак Комисије јесте припремање даваоца (надлежни орган Републике Србије, аутономне покрајне или јединице локалне самоуправе и друга лица у складу са чланом 4. Закона о контроли државне помоћи) и усклађивање њиховог поступања, имајући у виду обавезе које ће настати тренутком уласка у Европску унију.
У том смислу, Законом о контроли државне помоћи („Службени гласник РС”, број 73/19) основана је Комисија за контролу државне помоћи, као самостална и независна организација која врши јавна овлашћења у складу са законом, има статус правног лица и за обављање послова из своје надлежности одговорна је Народној скупштини.
Комисија је оперативно независно тело које је надлежно да утврди 1) постојање државне помоћи и 2) оцени њену усклађеност. Даваоци државне помоћи имају исте обавезе као државе чланице у погледу пријава државних помоћи пре њихове доделе и извештавања о свим додељеним државним помоћима, а за сваку државну помоћ која не испуњава одговарајуће услове и критеријуме Комисија може наложити одговарајућу меру.
Уколико утврди да је одређена државна помоћ неусклађена, Комисија, у складу са Законом о контроли државне помоћи, налаже даваоцу да, без одлагања, предузме мере у којима се тржиште враћа у пређашње стање (restitutio in integrum), односно омогућава исправљање тржишне неравнотеже која је настала нарушавањем конкуренције кроз доделу средстава. Једна од таквих мера је забрана доделе средстава (понашајна мера) или мера повраћаја додељеног износа државне помоћи, увећаног за законску затезну камату, почев од дана коришћења те помоћи до дана повраћаја искоришћеног износа и да одмах обустави даљу доделу неискоришћеног дела државне помоћи (мера повраћаја).
Имајући у виду поверену надлежност, Комисија за контролу државне помоћи:
- не додељује нити може да додели државну помоћ (није давалац државне помоћи),
- не располаже буџетским средствима за наведену намену,
- не врши селекцију, односно не одређује нити одлучује који привредни субјект ће добити средства а који не,
- не одређује износ помоћи по привредном субјекту или пројекту,
- не врши контролу примене закона у области материјално-финансијског пословања и наменског и законитог коришћења средстава од стране директних и индиректних корисника буџетских средстава,
- не обавља послове инспекцијске контроле над директним и индиректним корисницима буџетских средстава, организацијама за обавезно социјално осигурање, као и осталим субјектима,
- не испитује финансијске трансакције и одлуке у вези са примањима и издацима, ради утврђивања да ли су односне трансакције извршене у складу са законом, другим прописима, датим овлашћењима, и за планиране сврхе (ревизија правилности пословања),
- не испитује трошење средстава из буџета и других јавних средстава, ради стицања довољног, адекватног и поузданог доказа за извештавање да ли су средства од стране субјекта ревизије употребљена у складу са начелима економије, ефикасности и ефективности као и у складу са планираним циљевима (ревизија сврсисходности пословања).
Опредељење, оправданост, целисходност у погледу одабира конкретног привредног субјекта, пројекта или области је у искључивој надлежности Даваоца (надлежни орган Републике Србије, аутономне покрајне или јединице локалне самоуправе и друга лица у складу са чланом 4. Закона о контроли државне помоћи). Давалац дискреционо одлучује да ли ће уопште подржати конкретну активност и у ком обиму, или не, док су други државни органи и органи државне управе надлежни за контролу и надзор.