Помоћ мале вредности (у даљем тексту: De minimis помоћ) је помоћ која нема значајан утицај на нарушавање конкуренције на тржишту и на трговину између Републике Србије и земаља чланица Европске уније.
De minimis помоћ се не пријављује Комисији, већ одлуку о оправданости доделе доноси давалац de minimis помоћи, који обавештава Комисију о додељеној de minimis помоћи. Влада ближе уређује правила и услове за доделу de minimis помоћи, горњу границу износа de minimis помоћи, кумулацију, као и обавезе давалаца и корисника de minimis помоћи.
Горња граница de minimis помоћи утврђена је чланом 4. Уредбе о правилима и условима за доделу помоћи мале вредности (De minimis помоћи), („Службени гласник РС“, број 23/21).
Члан 4
De minimis помоћ може да се додели једном учеснику на тржишту у висини до 23.000.000,00 динара у било ком периоду у току три узастопне фискалне године. Трогодишњи период из става 1. овог члана обухвата текућу и претходне две фискалне године.
Изузетно од става 1. овог члана, учеснику на тржишту који обавља делатност друмског превоза терета de minimis помоћ може да се додели у висини до 11.500.000,00 динара у било ком периоду утоку три узастопне фискалне године и та de minimis помоћ не сме да се користи за куповину возила ради обављања делатности друмског превоза терета. Учесник на тржишту који поред делатности друмског превоза терета, обавља и друге делатност и на које се примењује горња граница од 23.000.000,00 динара, може до бити de minimis помоћу висини до 23.000.000,00 динара за те друге делатности у пeриоду од три узастопне фискалне године, ако давалац помоћи, раздвајањем делатности или трошкова, осигура да се за делатност друмског превоза терета неће доделити износ који је виши од 11.500.000,00 динара у три узастопне фискалне године и да се ниједна de minimis помоћ неће користити за куповину возила за обављање делатности друмског превоза терета.