Државна помоћ је сваки стварни или потенцијални јавни расход или умањено остварење јавног прихода коју додељује давалац државне помоћи у било ком облику, којом се одређени учесник на тржишту ставља у повољнији положај у односу на конкуренте или се даје предност производњи одређене робе и/или услуга, којом се нарушава или постоји опасност од нарушавања конкуренције на тржишту и утиче на трговину између Републике Србије и земаља чланица Европске уније.
Давалац државне помоћи је надлежни орган Републике Србије, аутономне покрајне или јединице локалне самоуправе, или свако правно лице које управља и/или располаже јавним средствима и додељује државну помоћ у било ком облику.
Државна помоћ може се доделити коришћењем различитих инструмената као што су субвенција, фискална олакшица, гаранција дата по условима повољнијим од тржишних, одрицање од добити и/или дивиденде, отпис дуга, продаја или коришћење имовине у јавној својини по цени нижој од тржишне, куповина или коришћење имовине по цени вишој од тржишне од стране државе и др.
У складу са чланом 30. Зaкoнa o кoнтрoли држaвнe пoмoћи (“Службeни глaсник РС”, брoj 73/19, у даљем тексту: Закон) давалац има обавезу да пријави државну помоћ Комисији за контролу државне помоћи (у даљем тексту: Комисија) пре доделе ради оцене постојања државне помоћи и њене усклађености са правилима за доделу. Државна помоћ не може се доделити пре него што Комисија да мишљење односно донесе решење којим се оцењује усклађеност са правилима о додели државне помоћи.
Државна помоћ мора бити пријављена Комисији у случају да се додељује:
1) на основу прописа који представља шему државне помоћи (закон, уредба, правилник, програм, конкурс, јавни позив и др.);
2) на основу акта даваоца унапред одређеном кориснику - индивидуална државна помоћ (закон, одлука, уговор и сл.);
3) индивидуална државна помоћ на основу шеме/а државне помоћи, чија планирана вредност, без обзира на врсту и број инструмената доделе, износи најмање десет милиона евра у динарској противвредности (чак иако се додељује на основу шема/е државне помоћи коју је Комисија већ оценила као усклађену).
Пријављивање се врши достављањем попуњеног Општег обрасца пријаве државне помоћи (у даљем тексту: Општи образац), а по потреби и Посебног обрасца у зависности од врсте државне помоћи која се додељује, уз који се прилаже предлог акта који представља основ за доделу државне помоћи, као и сва друга документација неопходна за утврђивање правилног и потпуног чињеничног стања. Обрасци су саставни део Уредбе о начину и поступку пријављивања државне помоћи („Службени гласник РС”, број 13/10) и можете их преузети овде.
Дакле, пре достављања материјала Влади на усвајање, предлагач односно доносилац прописа дужан је да, у складу са чланом 46. став 7. Пословника Владе („Службени гласник РС“, бр. 61/06, 69/08, 88/09, 33/10, 69/10, 20/11, 37/11, 30/13 и 76/14, у даљем тексту: Пословник Владе) затражи мишљење Комисије на нацрт односно предлог прописа који садржи услове или критеријуме за доделу државне помоћи (закон, уредба, одлука, закључак и сл.) и то чини на начин прописан чланом 30. Закона, тј. достављањем пријаве државне помоћи на начин како је напред објашњено. Тада Комисија поступа по пријави у складу са чланом 31. Закона и врши претходну контролу прописа, приликом чега оцењује постојање државне помоћи и усклађеност прописа.
У случају осталих аката који представљају основ за доделу државне помоћи, давалац, у складу са чланом 32. Закона, доставља Комисији захтев за покретање поступка претходне контроле и то на истоветан начин тј. уз достављање пријаве државне помоћи. У овом случају Комисија је дужна да донесе решење о постојању и усклађености државне помоћи.
Уколико није сигуран да ли одређени акт садржи елементе државне помоћи, давалац има могућност да, у складу са чланом 28. Закона, пре пријаве државне помоћи, затражи од Комисије обавештење о потреби пријаве. Дакле, ова могућност постоји и пре званичног достављања прописа на мишљење у складу са чланом 46. Пословника Владе, односно члана 31. Закона, али и пре достављања захтева Комисији за покретање поступка претходне контроле по основу члана 32. Закона.
Изузетно, Комисији се не пријављује државна помоћ мале вредности (de minimis помоћ), већ се Комисија само обавештава о њеној додели.
Закон се не односи на помоћ која се додељује у сектору пољопривреде и рибарства, укључујући аквакултуру, те Комисија нема надлежност да оцењује постојање и усклађеност помоћи у наведеним секторима.