У току је израда странице „питања и одговори“ која ће на поједностављен начин приближити рад и надлежности Комисије. У међувремену, а с обзиром на увећан број упита који нажалост садрже погрешне правне претпоставке уз изостанак консултовања важећих прописа, Комисија још једном (након Обавештења од 1.12.2020. године) користи прилику да укаже да:

  1. не додељује државну помоћ (Комисија није давалац државне помоћи),
  2. не располаже буџетским средствима за наведену намену,
  3. не врши селекцију, односно не одређује нити одлучује који привредни субјект ће добити средства а који не,
  4. не одређује износ помоћи по привредном субјекту или пројекту,
  5. не дозвољава и не одобрава државну помоћ, већ оцењује усклађеност са правилима.

Опредељење, оправданост, сврсисходност, целисходност у погледу одабира конкретног привредног субјекта, пројекта или области је у искључивој надлежности даваоца (надлежни орган Републике Србије, аутономне покрајне или јединице локалне самоуправе и друга лица у складу са чланом 4. Закона о контроли државне помоћи). Давалац дискреционо одлучује да ли ће уопште подржати конкретну активност и у ком обиму, или не.

Сходно томе, неопходно је користити исправну и законом прописану терминологију с обзиром да колоквијални изрази, поједностављивање и непознавање материје могу довести до извођења погрешних закључака али и утицати на репутацију даваоца, корисника као и саме Комисије. У том смислу, истичемо да Комисија:

  1. не контролише учеснике на тржишту (не врши надзор),
  2. не контролише корисника државне помоћи већ даваоца,
  3. не води поступак против корисника већ даваоца (странка у поступку је давалац),
  4. не кажњава корисника и друге учеснике на тржишту,
  5. не кажњава даваоца државне помоћи,
  6. не налаже управну меру кориснику већ даваоцу који предузима даље кораке (нпр. повраћај државне помоћи),
  7. не контролише наменско коришћење буџетских средстава у смислу члана 86. Закона о буџетском систему већ искључиво у складу са својим надлежностима из члана 10. став 1. тачка 3) Закона о контроли државне помоћи тј. да ли је коришћена она врста државне помоћи која је додељена или не (нпр. регионалну инвестициону, за заштиту животне средине, истраживање и развој и др.).

Истовремено, Комисија у складу са потврђеном праксом Европске комисије и недвосмисленим правним тековинама дискреционо одлучује према слободном уверењу на основу потпуног и правилно утврђеног чињеничног стања, у чему се између осталог огледа њена самосталност и независност. Као и Европска комисија, поседује приоритете у раду, а у сваком тренутку може преиспитати своју одлуку сходно чему може наложити повраћај државне помоћи даваоцу у року од 10 година од дана доделе.

Контрола државне помоћи представља механизам заштите тржишта од ограничавања и нарушавања конкуренције кроз државни интервенционизам, а не област казненог права. Улога Комисије се састоји у припреми државе за улазак на јединствено тржиште Европске уније кроз едукацију и дисциплиновање даваоца државне помоћи, с обзиром да се тренутком уласка све ингеренције Комисије преносе на Европску комисију која ће оцењивати „усклађеност са унутрашњим тржиштем“. Тог тренутка даваоцем државне помоћи се сматра држава чланица а не државни орган у смислу важећег прописа, а евентуални повраћај се налаже држави, без даљег задирања у унутрашњу организациону структуру државе. Подсећамо, да је највећи број повраћаја државне помоћи наложен Немачкој, Италији, Шпанији, Француској које поседују културу контроле (самопроцене) државне помоћи више од 30 година и успостављен ефикасан унутрашњи механизам.

Коначно, назив органа није Комисија за доделу државне помоћи већ Комисија за КОНТРОЛУ државне помоћи.